Bilo je podne.Voz je pristigao na peron, a ona je već kasnila.Žurno je pokupila stvari iz kupea i izletela napolje u gužvu i zaparu. Bio je vreo letnji dan, a sama pomisao da je kući, na selu, imala i vetrić i hlad, izazvala je da se ponovo zapita zašto joj je sve ovo trebalo. Samo jedan glupi oglas na internetu je zaokupio njenu pažnju i pomisao da može da bude korisna. Volela je nepoznato, avanturu i zabavu... ali je sve to imala i kod kuće. Zašto je sam natpis "ZA ONE KOJI VOLE AVANTURU" probudio u njoj nešto nepoznato? Zašto joj se kada je pogledala taj oglas u stomaku mešao osećaj straha i želje za avanturom? Pa ipak, odučila se da se otisne u nepoznato i da prekine dane dosade na selu. Nije joj to bio prvi put. Imala je ona takvih ispada i ranije. Roditelji je baš i nisu podržavali u tako glupim odlukama, ponekad i previše ishitrenim, ali svakako da joj nisu branili. Koračala je polako, sa ogromnim rancem na leđima i jedva da je udisala vazduh koji je bio lepljiv i topao. Provlačila se ulicama grada koji jedva da je poznavala. Stigla je. Vrata, na staroj kući građenoj sigurno u XIX veku, bila su od debelog, hrastovog drveta. Zvono pored njih nije ni postojalo. Uhvatila se za mesinganu ručku i ona zaškripaše.
Zima. Kao da je kroz ta vrata prešla u drugo godišnje doba. Kapljice znoja na njenom telu su se ledile. Iza sebe je ostavljala drugi svet,a ispred nje se na samo metar ukazala nova svetlost dana. Samo jednim korakom napred mogla je da vidi prelep vrt. Zelena trava, a okolo, uz samu ivicu kuće nalazila se leja posađenih ruža. Negovane su - pomisli, mora da ih ženska ruka sa puno ljubavi uzgaja. Bilo ih je u svim bojama, plave, bele, žute, crvene i roze. Ispunjavale su dvorište svojim opojnim mirisom. Na tren, kao da se našla u svom selu, u svojoj kući. Brzo se vratila u stvarnost. Sat na njenoj ruci upozoravao je da kasni sigurno petnaest minuta. Čudno je to kako niko nije izašao da je dočeka. Nije prihvatala misao da je porešila ili da su pak već svi otišli. Kao i dvorišna i vrata od kuće su bila otključana. Slobodno je svako mogao da uđe u kuću i da odnese šta god je hteo. Miris starine zaplahnuo je kada je otvorila vrata. Prolazila je dugim, uzanim hodnicima na čijim zidovima su visile slike poznatih autora. Nije se baš mnogo razumela u umetnost, ali je dok je studirala poznavala ljude koji su dobro poznavali skoro svako delo i njihovog kreatora. Ispred nje se stvori čovek zrelih godina. Po njenoj slobodnoj proeni, mogao je da ima blizu šezdeset.
-Ja se izvinjavam...Nisam sigurna da sam na pravom mestu.
-Budite sigurni da jeste. Vi se sigurno javljate povodom oglasa,ne? Očekivao sam Vas.Zovem se Petar.
-Drago mi je. Anja. Anja Ninkov.
Anja je zurila u tog čikicu, nesiugrna šta on to tako avanturistički ima da ponudi. Znala je da na internetu ima zloupotrebe i da je veoma lako da je i ona upala u zamku nekog paćenika od šezdeset godina. Odbijala je tu pomisao, pa nije ona prvi ut to uradila. Zaista nikada do sada nije bila nasamarena,ali svaki put kada bi se odlučila za takav eksperiment, tražila je društvo i nekako su uvek ti prvi susreti bili na nekom javnom mestu. Za sada joj je sve nekako bilo čudno, ali je bila rešena da ostane.
-Anja, lepo ime. Da li ste za čaj? Ili kafu?
-Može čaj - rekla je.
-Sedite Anja. Sigurno ste zabrinuti zašto je sve ovo tako tajanstveno?! -Petar je zastao očekujući njen potvrdan odgovor, ali umesto toga samo je klimnula glavom. - Vidite, ja ne volim mnogo da pričam o svojim eksperimentima i ne volim da ih delim sa velikim brojem ljudi. Danas sam imao već oko stotinjak kandidata. Ono što mogu da Vam kažem jeste samo da ću odabrati desetak osoba koje će dalje poći samnom.Ja bih sa Vama trebao da obavim jedan kratak razgovor, intervju, kako bih saznao nešto više o Vama. Nadam se da ćete mi dati pristanak.
-Naravno. Ja se iskreno nadam da pitanja neće biti previše intimna. -odgovorila je smešeći se.
-Ne previše,mada u jedan deo Vašeg ličnog života moram imati uvid. Recite mi imate li porodicu i ko nju čini?
-Živim sa roditeljima na selu. Imam mlađeg brata.
-Da li ste u vezi, zaručeni ili udati?
-Ne.- glasno je rekla - Nisam udata, nisam ni zaručena,a nemam ni dečka.
- Izvinite ako sam direktan...Znate, meni nije u cilju da Vas razdvajam od porodice.
-Gospodine Petre, ja sam ovde došla isključivo svojevoljno. Nije mi trebao pristanak roditelja, jer sam punoletna. Ovde sam samo iz jednog razloga, volim avanture. Volim da se upuštam u nepoznato i to me ispunjava. Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. - Sada je već po malo bila iznervirana što nije uspela da sazna ništa osim da nije jedina koja će u tome učestvovati i to ako bude izabrana među njih deset. Pitala se kada će doći to tog saznanja, više inresujući se za sam ulazak u "finale" nego za nagradu tj. da zna šta je taj misteriozan eksperiment. Eksperiment! Nije joj ni malo bila zabavna ta reč. U svemu tome ona bi onda trebala da bude zamorče,a nije se videla u nekom od filmova o ludim naučnicima. Ipak, trebala je prvo da se izbori među onih deset koji će imati priliku da to saznaju.
Petar je samo pogledao,a potom je ustao da joj donese čaj.Bila mu je zanimljiva već na prvi pogled. Znao je da će u nju imati najviše poverenja. Na kraju krajeva, tako je podsećala na Katarinu, njegovu pokojnu suprugu. Sa setom se sećao njihovih zajedničkih radova, njene plave duge kose koja mu je skoro uvek skretala misli.Smirenog glasa koji mu je toliko puta pomogao da nastavi dalje i toplog osmeha koji ga je držao u životu. Znao je da je Anjin povišen ton ukazivao na odbranu od nepoverenja, znao je jer je upravo na taj način i zavoleo Katarinu.Znao je i da će je sigurno izabrati, mada je ipak odlučio da joj to saopšti sutra, kao i svim ostalim kandidatima.
- Anja izvolite. Ja Vas ne bi puno zapitkivao, vidim da baš ne volite da mnogo pričate i odgovarate na pitanja.
-Možda. Možda je razlog i to što Vas ne poznajem.
-Možda. Ipak, ne bih da budem navalentan. Nadam se da ćete se lepo provesti u našem gradu večeras. Sutra je dan odluke, tako da se odmorite ili ako želite razgledajte grad. Što se smeštaja tiče, imate uplaćenu sobu u centru grada. Javite se samo u hotel "DAK" i predstavite se.Želim Vam ugodan boravak!
Trenutno mi vec mesecima u glavi ideja o pisanju knjige koja nikako da se stavi na papir. No'as sam sanjala kako je ugledala svetlo dana, ali jutros mi je umesto olovke i papira trebao komp i VI...
Mislim da ce biti super da je prvo podelim sa Vama, kako bih imala podobne kriticare...UZIVAJTE!!!
znam da sam vam ostala dužna slika i slika..., e sad imam i novih, a uzgred imam i novih iskustva...mada mi je trenutno najgore od svega što nas na poslu jbu, te se ja kad dođem kući samo izvalim u krevet...tako mi je već mesec i po dana i nadam se samo da neće još dugo... I taj diplomski...uh...trebalo bi ga završiti, a tako me mrzi, pomislim "kako me nije samo mrzelo da završim celu školu, a nikako se namiliti da napišem dvadesetak stranica diplomskog..." UŽAS!!!
E, sada bih trebalo to da uradim, a li se nadam da ću slike da zakačim na blog pre nego počnem pisati, tako da će ostatak moje blog ekipe uživati u slikama sa mora i još od negede... a ja ću da se patim i patim.... :'(( ŠALA... :)
Slušaj, http://natuknica.mojblog.hr/tag-slikice/41106.html - ovo ti je adresa na kojoj se otvaraju svi moji postovi o slikicama. Ako ti slike nisu veće od po 150 kb ili ako ti nije problem smanjiti ih, možeš pročitati prvi post - Mojblog galerija. U suprotnom, preporučujem Svašta pomalo, ali i dalje o slikicama (drugi odozgora), posebno onaj dio koji se odnosi na Imageshack. Možda bi ti najjednostavnije bilo napraviti dva-tri slideshowa. Imageshack je dosta jednostavan za rukovanje, ne traži registraciju, ali ju i nudi, i ne bi smjelo biti problema. :)
savjet...kod Natuknice..."Iz mog kuta" zadnji postovi su vezani za postavljanje sličice i vjeruj mi, nije teško...ja nisam ništa znala ali polako učim...Kiss:)))
E, da...pa ja ne dajem lažna obećanja...tu su...nego mi mrsko bilo da ih kačim na blog, pa pošto su već na facebook-u, možete da se opustite uz neko pivce i krenete da ih listate redom... :) kisssssssssssssssssssssssssssssssssssss
Hm, najprije pita username i password za facebook, a sad, kad sam iskoristila djetetovu ulogiranost, kaže "can not be displayed right now". Ili ne daš anonimusima da gledaju ili im ne možeš to ni dozvoliti. ne bim baš imala poma jer ja koristim djetetov facebook samo za igrat se. :-s
ne znam ko smisli ovu glupost, ali ponekad mi se čini kao veoma intrasantna stvar. Tu možete naći sve i svašta...pravopisne greške, uvrede na račun osoblja, komentare na čistačice i ostatak onoga što okružuje te ljude u datom trenutku, žalbe, primedbe,... E, u takvoj jednoj knjizi, u Domu Zdravlja u kom ja radim i na mom odeljenju, jedan "šaljivdžija" se setio da nešto napiše:
"Da li postoje čistačice na ovom odeljenju?!? Sve smrdi na bolest i smrt. Ili je to možda zbog bake koja sedi pored mene i trenutno spava???
bok kako si!! zakon blog!! ja ti kommam! komaj i ti meni!! samo nastavi tako blog ti je preodličan!! ali meni ne zaboravi komati please molim te jako pu s a
:((( vratila sam se i veoma je kratko trajalo, ali mi je bez vas bilo veoma dugo... Kako me ko pita kako je bilo, a samo kažem da bi lepše bilo da sam ostala bar još dve sedmice. Sve vreme je bilo sunčano... u Kriopigiju-(Kasandra) smo se zadržali samo 9 dana, jer nam je bilo lepše u Neos Marmarasu-(Sitonija) i nikako nam se nije išlo kući od tamo. Malo smo imali vremena za neka splavarenja,ali je poseta ARISTOTELOVOM PARKU ( i rodnom mestu ) u Stragiri bila fenomenalna (sličice neki drugi put, jer je aparat kod sestre koja je još uvek tamo - Grčkoj). U okviru toga se išlo u Kakovo, gde se nalazi srpska crkva koja je pod zaštitom i upravom Hilandara, a u kojoj se nalaze i neke freske koje su donete baš i pomenutog. I krstarenje oko Sv. Gore tj. AGION OROS-a ili Atosa... na koje sam već ranije išla, pa mi i nije predstavljalo ništa novo. Sličiće sam dužna,a dobićete sigurno...a ja sad beg na plažu....skuvah se....
Sutra vas redom čitam te da vidim šta sam propustila.... :)
Falila si i ti nama! Ali možemo ti oprostiti kad si se tako dobro provela. ;) Hm, dobro, ja ću o opraštanju još razmišljati dok ne vidim sličice. ;) :)
...Večeras, negde oko 21h krećemo... Što je bilo daleko, došlo blizu...Idem sad još na posao, pa ćemo oko 16h, kada oboje dođemo sa posla doći kod mame na ručak, onda idemo da se pozdravimo sa njegovima...Nadam se da će u nekom trku od vremena naći i malo mesta za odmor, jer će mu biti potreban. Po mojim nekim proračunima mi bi, uz jednu pauzu, trebali da smo na Makedonskoj granici oko 2h,a samo tri sata kasnije i na granici Republike Grčke, što po njihovom dođe u 6h. Od same granice do Kriopigi-ja treba nam još jedno 2-3h.
Najteže mi, nekako, padne kada cele nedelje ne napišem ništa na blogu, a desi mi se mali milion stvari...
npr. Išla sam u Beograd da predam papire za vizu, bila sam na "RODAMA" (onim iz predhodnog posta), overila sam semestar na faxu, završila još jednu nedelju na poslu, brojim sitno 007 do mora... - MALO JE???
Počeću od Beograda, ali vas neću mnogo daviti tim, jer je zaista postalo besmisleno...a nismo ni na granicu došli...Grci su ti mnogo oprezan narod...gleda mi u predhodni pasoš i vidi da imam već 4 njihove vize, brk mu se smeška...eeee...pomislih "koji sam ja paćenik, živim u zemlji gde treba tražiti vizu da prdneš, a oni ti se smeju u facu kad ideš da im ostavljaš lovu... UŽAS!!!" Uzgred sam u tom Beogradu (kad sam već tamo, jer ga ne volim baš toliko da idem često) ostavila index na faksu kako bi mi profesorka potpisala...ja joj zaboravih dati prošli put kad sam nosila diplomski. Srećom, dobra naša Slavica (referentica) uze mi index, a ja je pre neki dan zvala i kaže mi "idi dete na more, ja ću ti to overiti, i sravniti, pa kad se vratiš ti dođi po njega..."
Ih,miline...
To beše u utorak (buran dan)... SREDA... - "RODE". Na gradskom trgu u Novom Sadu u okviru filmskih dana, došle su nam rode. Bilo je zaista spektakularno... Nisam uspela da slikam , jer je toliko bila gužva, a ja sam ponela samo telefon sa kojim nije bilo šanse ništa uraditi.Nešto malo muzike, pa glumci... Mira Banjac, Branimir Brstina, Srđan Žika Todorović, Nikola Đuričko, Dragan Bjelogrlić,...
Bilo je tu i likova kojima ne pamtimo imena, ali uloge svakako...te u seriji ima jedan novosađanin - "baranđanin", koji u jednoj od epizoda kaže "Gde ste Beograđani, mamu vam jebem, da vam jebem,..." Taj su monolog klinci sa strane dobacivali dok je glumac išao prema bini...Nije im ni od ostao ravnodušan: "Pa, ima ih dobrih, verujte mi, upozn'o sam ih"- rekao je onako na lalinski-naški.Bilo je zaista spektakularno.
Ana Ivanović je osvojila Roland Garros...i to de desilo, ali o tome neki drugi put...
A pesmu i ne pominjem...prelepa mi je... i 11.06.2008. na trgu u centru će svirati Bajaga i Loša i cela ekipa iz serije "Vratiće se rode" koja se upravo završila. Inače je prelepa seija, pa ko je želi pogledati mislim da na YOUTUBE ima sve epizode...
E, da, Bajaga u srijedu. Skoro sam zaboravio, ali si me podsjetila :). Vidiš, danas je popularno govoriti kako je Bajaga bez veze. To govore oni bez ukusa i sluha, bez znanja. Bajaga, majstore! :)
Hotel deluje lepo na slici
Nadamo se lepom odmoru
???, ali neću sigurno biti u sobi... :)